Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

МКУ

мку

Министарство културе

МКУ

Министарство културе

 

>

Отворена прва промотивна изложба АрТВисион пројекта "Бревијар сјећања"

Отворена прва промотивна изложба АрТВисион пројекта "Бревијар сјећања"
Датум објаве: 17.08.2014 17:40 | Аутор: МКУ

Испис Штампај страницу


У петак, 15. августа отворена је прва промотивна изложба у оквиру пројекта АрТвисион-а.ливе.арт.цханнел и XXВИИ Барског Љетописа.

Изложбу су отворили Љиљана Караџић, историчарка умјетности и кустоскиња изложбе  и Милун Лутовац из  Барског Љетописа.  У простору Епископске палате у Старом Бару  своје радове на тему „Бревијар сјећања“  изложили су млади црногорски умјетници: Теодора Никчевић, Марина Кувељић и Синиша Радуловић. Они су оживјели простор Палате различитим умјетничким формама, као што су просторне инсталације, слике, фотографије и видео радови. Под називом  “ЦОНТИНУА” барској публици се просторном инсталацијом представила умјетница Марина Кувељић, просторном инсталацијом под називом “ТРИ САВЈЕТА: БУДИ СПРЕМАН БУДИ СПРЕМАН БУДИ СПРЕМАН” умјетница Теодора Никчевић  и сликама и фотографијама под називом  “ЛИМБО’ и “ЦАБИН ФЕВЕР” умјетник  Синиша Радуловић.

Ова изложба прва је у низу мањих промо изложби у Црној Гори, које ће се организовати у сарадњи са локалним партнерима и пројектом  Артвисион (који се реализује из Адриатиц ИПА ЦБЦ програма 2007-2013.)  У занимљивом  простору Епископске палате ће од 15. до 28. августа ова изложба бити најбољи увод у наставак “пута” велике изложбе  „Коегзистенција - за нови јадрански коине“  која је недавно отворена у Тирани и која ће почетком септембра  бити отворена  на Цетињу. Осим промоције и увода у централни догађај  на Цетињу, овом изложбом у Бару у оквиру Барског Љетописа, се промовише и сами пројекат и његова мисија.

Према ријечима кустоскиње Љиљане Караџић: “Изложба “Бревијар сјећања” је замишљена као дијалог умјетника са простором Епископске палате у Старом Бару. Палата је вјековима била запосједнута и густо испреплетана слојевима званичне историје и малих, приватних сторија и меморија, а потом одвојена од првобитне намјене и сведена на споменик који заинтересованом оку посматрача нуди бројне фантастичне и имагинативне аспекте. Управо имагинативни потенцијал палате као и метафизичност ентеријера били су подстицајни за умјетнике који су у својим радовима истраживали механизме сјећања, протока времена, флуидног претакања јавне сфере у приватну и обрнуто. Попут Башларове празне шкољке, палата је код учесника изложбе изазвала сањарење о склоништу. За становање у шкољки треба бити сам, а доживљавајући ту слику, умјетник зна да пристаје на самоћу. Из те самоће произашли су радови који нијесу претенциозни, а визуелно, емотивно и мисаоно су подстицајни. “