Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

МКУ

мку

Министарство културе

МКУ

Министарство културе

 

>

Извјештај о спроведеним консултацијама са заинтересованим НВО о Нацрту секторске анализе

Датум објаве: 03.08.2018 14:42 | Аутор: МКУ

Испис Штампај страницу



Министартво културе, на основу члана 12 Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија („Службени лист Црне Горе“, број 41/18), а у вези са чланом 32а став 2 Закона о невладиним организацијама ("Службени лист Црне Горе", бр. 39/11 и 37/17), дана 12. јула 2018. године, објавило је Јавни позив заинтересованим невладиним организацијама за консултације у циљу сачињавања Секторске анализе за утврђивање приједлога приоритетних области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у областима културе и умјетности, у 2019. години. Уз Јавни позив достављен је Нацрт секторске анализе за утврђивање предлога приоритетних области од јавног интереса и потребних средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација из Буџета Црне Горе у 2019. години (у даљем тексту: Нацрт).

У складу с јавним позивом, консултације с невладиним организацијама трајале су 15 дана, закључно са 27. јулом 2018. године, а обављене су организовањем консултативног састанка и достављањем коментара и сугестија на Нацрт електронским путем.

Консултативни састанак са заинтересованим невладиним организацијама одржан је 25. јула 2018. године у Министарству културе на Цетињу. Састанку је присуствовало седам представника невладиних организација: Жељко Ђукић, НВО Мултимедијал Монтенегро, Бијело Поље; Наташа Нелевић, НВО Нова, Подгорица; Азра Храповић, НВО Ђакомо Адриатиц, Бијело Поље; Борис Недовић, НВО Центар сјевера, Бијело Поље; Валентина Станков, НВО Институт за социјалну и образовну политику, Никшић; Душан Бањевић, НВО ЦИОФФ Црна Гора, Подгорица; Василије Рогошић, НВО КУД Алуминијум, Подгорица. Из Министарства културе били су присутни: Драгољуб Јанковић, начелник Дирекције за статусна питања умјетника и стручњака и државне награде, мр Милица Драгићевић, самостална савјетница И за културне политике и имплементацију развојних програма и Вера Лубурић, самостална савјетница ИИИ за покретну и нематеријалну културну баштину. Саопштење са састанка објављено је на интернет страници Министарства, а доступно је на о линку.

Представници невладиних организација изразили су задовољство квалитетом и свеобухватношћу документа, а изнијели су и одређене предлоге како би се додатно акцентовали поједини сегменти анализе или уврстиле нове појединости, међу којима су: афирмација младих, жена, културно-умјетничких друштава и фестивала, организација из сјеверног региона Црне Горе, јачање капацитета невладиних организација. Поред тога, предложено је да се повећа број пројеката који се планирају финансирати. Министарство културе размотрило је све предлоге, од којих су прихваћени готово сви они који су се односили на сами Нацрт документа, док се већина коментара тицала конкурсне процедуре успостављене Законом о невладиним организацијама и подзаконским актима, као и ранијих конкурса Комисије за расподјелу дијела прихода од игара на срећу или редовних годишњих конкурса Министарства културе за суфинансирање пројеката на којима од 2012. године не могу аплицирати невладине организације.

Представник НВО Мултимедијал Монтенегро истакао је да нема замјерки на Нацрт, већ да је документ добро урађен, а сугерисао је да се сљедеће године у анализи нађу резултати финансираних пројеката путем конкурса. Указао је на недовољну продукцију невладиног сектора у сфери културе, због чега би требало подстицати развој капацитета организација које се баве независном продукцијом. Такође је истакао да сама апликативна форма није једноставна, посебно за оне појединце и организације које тек започињу своје дјеловање.
- Став предлагача: У складу са Законом о НВО, комисија прати успјешност реализације пројеката и министарства достављају извјештај о финансирању пројеката Министарству јавне управе, које сачињава обједињени извјештај и доставља Влади на усвајање. Секторска анализа представља основ за програмирање приоритетних области и висине средстава за финансирање пројеката НВО, и као таква не садржи резултате јавног конкурса (документ који их садржи је извјештај), али ће приликом израде наредне секторске анализе бити узети у обзир резултати конкурса и пројеката који буду добили подршку, како би се оцијенио допринос цивилног сектора рјешавању идентификованих проблема, а тиме и дефинисали приоритетне потребе у перспективи. Када је у питању јачање капацитета невладиних организација које дјелују у култури, путем конкурса су планирана одговарајућа истраживања и анализа стања и потреба независне културе, што ће представљати предуслов за даљи развој капацитета тог сектора. Што се тиче пријавног обрасца, његов изглед и садржај прописани су Правилником Министарства финансија, те Министарство културе није у могућности да мијења и прилагођава тај формулар.

Представник КУД Алуминијум је истакао значај правилне расподјеле обезбијеђених средстава по јавном конкурсу који је Министарство културе објавило. Фолклорна друштва у Црној Гори окупљају највећи број чланова и сматра да су у односу на то те невладине организације до сада добијале несразмјеран износ средстава. Мишљења је да у односу на број активних ансамбала у Црној Гори, у конкурсним комисијама Министарства културе треба да буду заступљени кореографи или представници тих организација.
- Став предлагача: Министарство културе приликом расподјеле средстава за пројекте невладиних организација поступа по одредбама Закона о невладиним организацијама и одговарајућих подзаконских аката, при чему бодовање врше независни процјењивачи у односу на законом прописане критеријуме. У Нацрту су фолклорни ансамбли препознати као једна од циљних група и конкурсом ће бити дата могућност спровођења посебног истраживања организација аматерског стваралаштва, које би било предуслов за конципирање циљаних мјера развоја овог сегмента културног дјеловања. Осим тога, конкурс ће бити отворен и за друге пројекте намијењене стваралаштву културно-умјетничких друштава.

Представник НВО Центар сјевера истакао је да у Нацрту секторске анализе није довољно препознат значај младих, а да овој популацији треба дати приоритет, не само у области културе већ уопште у друштву. Такође је истакао значај децентрализације, као и потребу да се јасно дефинише које организације могу да спроводе активности на сјеверу земље, како би се дао приоритет организацијама са сједиштем на сјеверу.
- Став предлагача: У документу су препознати млади као посебна корисничка група и предвиђено је да се спроведе посебно истраживање посвећено анализи културних потреба ове популације. У том циљу, Министарство културе препознало је потребу координације с Министарством спорта којему је упућен предлог за сарадњу на који је добијено позитивно мишљење и сагласност. Што се тиче критеријума за пројекте који се реализују на сјеверу, Уредбом о финансирању пројеката и програма невладиних организација у областима од јавног интереса прописано је да су два мјерила која се бодују: допринос пројекта остваривању јавног интереса на сјеверу и у неразвијеним општинама, као и допринос регионалном развоју кроз коришћење туристичких капацитета на сјеверу и у неразвијеним општинама, дакле, невезано за само сједиште НВО која је реализатор, већ за мјесто пројектних активности.

Представница НВО Ђакомо Адриатиц дала је предлог да број пројеката који се планирају финансирати са 350.000 еура буде 50 а не 40, с обзиром на то да је прошле године планирано да се подржи 50 пројеката а добијена средства су 340.000 еура. Сугерисала је да треба подржати невладине организације које дјелују на сјеверу земље и тиме успоставити равномјернан развој културе на цијелој територији Црне Горе. Истакла је и да би приоритет требало дати организацијама чији су оснивачи и особе ангажоване на пројектима незапослена лица, и да то треба увести као критерујум у оцјењивању пројекта.
- Став предлагача: Одређивање критеријума није у надлежности Министарства културе, већ је предлагач Уредбе о финансирању пројеката и програма невладиних организација у областима од јавног интереса Министарство јавне управе. С друге стране, Министарство културе реализује посебан програм подршке - Програм развоја културе на сјеверу, којим се суфинансирају пројекти само из тог дијела земље. Прихваћена је сугестија да се повећа број пројеката који се планирају финансирати, што је утицало и на извјесно повећање укупне суме која ће бити предложена.

Коментари и сугестије осталих представника невладиног сектора који су присуствовали састанку, поред тога што су усмено изнијети, послати су и у писаној форми , па су приказани у наставку Извјештаја, у склопу свих коментара достављених електронских путем.

За вријеме консултација, Министарству културе електронским путем достављено је шест коментара на Нацрт, од стране сљедећих невладиних организација:

Друштво за истраживање злочина над грађанима Црне Горе у Другом свјетском рату, Колашин – предложило је да Министарство културе у 2019. години финансира пројекат „Зубима и грудима на жицу и бајонете“, који се односи на истраживања архивске и друге грађе и издавање одговарајуће публикације.
- Став предлагача: Конкретних сугестија на Нацрт Секторске анализе није било.

Нова, Подгорица – доставила је примједбу о недовољној родној сензитивности документа, односно да треба издвојити потребе и интересе жена у култури. Конкретно, сугестије се односе на текст поглавља 2.1., 2.3., 4.2., и то да се у поглављу:
2.1. стр. 4, након ријечи ријечи “млади,” додају ријечи “положај и потребе жена у култури,”;
2.1. стр. 5, посљедњи пасус да се прије посљедње реченице дода “Такође, цивилини сектор може дати значајан допринос истраживању, очувању и презентацији културног насљеђа жена и других група чије културно сјећање није довољно видљиво.”
2.3, стр. 12, у табели, колона “Опис начина доприноса невладиних организација у рјешавању проблема”, у тексту “Очекиване активности”, додају ријечи “родна анализа појединих сегмената културе”.
2.3, стр. 12, у табели, колона “Конкретни мјерљиви показатељи доприноса невладиних организација”, у ставу 1, у актере културе, додати алинеју која гласи “жене”;
2.3, стр. 12, у табели, колона “Извори података” у тексту “ Документи произашли из истраживања (анализе, студије, извјештаји):”, додати алинеју која гласи “Родно осјетљиве анализе стања и потреба жена у култури”;
2.3, стр. 13, у табели, колона “Област културне баштине”, након ријечи “презентације културних добара,” додати ријечи “укључујући културна добра жена и других мањинских група чије културно насљедје није довољно видљиво,”;
4.2, страна 18, након текста са поднасловом “Млади” додати нови текст који гласи:
“Жене
Култура представља веома значајно поље остваривања родне равноправности. Иако је таква улога културе дјелимично препозната у Програму развоја културе 2016-2020 и у Плану акције за постизање родне равноправности 2017-2021, као и у Закону о родној равноправности, у Црној Гори је до сада веома мало учињено на истраживању стања и потреба жена у култури и дефинисању политика и стратегија ородњавања културе. У том смислу неопходно је створити могућност како за истраживања родног баланса у култури, тако и за артикулисање потреба жена у култури и продукцију која оснажује жене и њихове родне културне идентитете.”
- Став предлагача: Министарство је уважило већи дио приједлога којима је унапријеђен Нацрт. Када је у питању сугестија која се односи на поглавље 2.3., страна 13, иста није прихваћена из разлога што културна добра, као валоризовани дио културне баштине имају исти третман, без разлике на родну или другу подјелу. Наиме, културна добра се у складу са прописима дијеле на непокретна, покретна и нематеријална културна добра.

Институт за социјалну и образовну политику, Никшић – предложио је да се у Нацрт унесе, као трећи изазов: “Подизање капацитета НВО или других субјеката (културно-умјетничка друштва итд…) који раде у области културе или умјетности”. Такође, предлаже се брисање ријечи “бројне културне манифестације и фестивали”, уз образложење да исти нису субјекти независне културне сцене.
- Став предлагача: Нацртом су планирана одговарајућа истраживања и анализа стања и потреба независне културе, што је предуслов за даљи развој капацитета невладиних организација које дјелују у области културе и умјетности. На основу реализованих истраживања и добијених резултата, у наредном кораку биће могуће дефинисати адекватне и циљане активности за подизање капацитета НВО у овим областима. Такође, развој цивилног друштва и волонтеризма није примарно у надлежности Министарства културе, али путем конкурсне подршке за истраживачке пројекте о стању и предусловима развоја независне културне сцене, као и за пројекте продукције из области савременог културно-умјетничког стваралаштва и културне баштине, Министарство ће уједно значајно подржати и развој капацитета ових организација. Узимајући у обзир наведено, Министарство није прихватило овај приједлог за 2019. годину, те ће исто разматрати у наредном периоду.
Што се тиче предлога да се манифестације и фестивали бришу из субјеката независне културне сцене, исти није прихваћен с обзиром на то дио њих организационо и продукционо егзистира управо као невладина организација са примарном дјелатношћу реализације манифестација и фестивала, а самим тим представљају посебну категорију независне сцене.

Културни центар „Хомер“, Подгорица – оцијенио је Нацрт позитивно са аспекта његове прегледности, квалитета и текста. Такође, предложено је да се размотри могућност да се максимални износ за финансирање пројекта коригује, умјесто 15.000 на 20.000 еура.
- Став предлагача: Министарство је износ за реализацију пројеката формирало на основу свог искуства у првој години спровођења конкурса, а цијенећи број пријава и одобрена средства. Такође, Министарство је користило и искуство стечено на реализацији и других конкурса из своје надлежности, као и уобичајене апроксимације пројектних буџета, те предложена сугестија није прихваћена.

Удружење младих са хендикепом Црне Горе, Подгорица – дало је коментар и приједлог да се у поглављу: 2.3, тачка 2. Нацрта дода стваралаштво особа с инвалидитетом као једна од области која ће бити обухваћена финансирањем. Имајући у виду да се учешће особа с инвалидитетом у култури и умјетности посматра као област од јавног интереса и да му је у Програму развоја културе 2016–2020. посвећен посебан сегмент и то да се пројекти који подржавају стваралаштво особа с инвалидитетом и његову промоцију не могу финансирати на другачији начин у Црној Гори, од изузетне је важности укључивање ове области у Нацрт. Сматрају да је предложена допуна оправдана с обзиром на то да су у поглављу 4.2. особе с инвалидитетом наводе и као једна од циљних група.
- Став предлагача: Министарство је у поглављу 2.3. тачка 2 обухватило све области културно-умјетничког стваралаштва, и категоризација тих области се не врши према циљним групама. С друге стране, могућнност реализације пројеката и програма који су намијењени особама са инвалидитетом се подразумијева кроз све те области. Осим тога, као што је препознато, особе с инвалидитетом су као цилљна група истакнуте у одговарајућим поглављима Нацрта. Дакле, нема препрека да се на конкурс поднесу пријаве пројеката који подржавају стваралаштво особа с инвалидитетом и његову промоцију.
Што се тиче начина подршке пројектима стваралаштва лица с инвалидитетом, путем редовног годишњег конкурса Министарства културе, који се спроводи по Закону о култури, посебно се вреднују пројекти који доприносе афирмацији стваралаштва ових лица.

Национална секција ЦИОФФ Црне Горе, Подгорица – оцијенила је Нацрт свеобухватним и детаљним, износећи конкретне податаке о организацији фолклорних фестивала, броју фестивала и културно-умјетничких друштава у Црној Гори, као и приједлог да се установе одређене награде за појединце који су дали допринос у очувању и преношењу ове врсте традиције. Такође је предложено да Министарство културе Међународном ЦИОФФ Цетињском фестивалу фолклора додијели статус манифестације од изузетног значаја. Што се тиче Нацрта, сугерисано је да се број очекиваних пројеката са 40 повећа на 70, при чему би у просјеку износили око 5.000 еура.
- Став предлагача: Подаци којима располаже Удружење фолклорних ансамбала Црне Горе о броју културно-умјетничких друштава у нашој земљи биће унијети у Нацрт. У односу на предлог који се односи на измјену Нацрта - очекивани укупни број уговорених пројеката на наредном конкурсу, Министарство га је дјелимично уважило на начин што ће се умјесто 40 навести 50 пројеката. Узето је у обзир да се ради само о процјени, док ће коначан број подржаних пријава зависити од износа расположивих средстава и цијене појединачних пројеката. Када су у питањју манифестације и фестивали од посебног значаја, додјела тог статуса прописана је посебном Уредбом.