Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

МКУ

мку

Министарство културе

МКУ

Министарство културе

 

>

Трећа Конференција почасних конзула у Подгорици: Представљени актуелни пројекти и развојни приоритети Црне Горе

Трећа Конференција почасних конзула у Подгорици: Представљени актуелни пројекти и развојни приоритети Црне Горе
Датум објаве: 06.05.2019 16:25 | Аутор: МВП

Испис Штампај страницу


Трећа Конференција почасних конзула, у организацији Министарства вањских послова, одржана је данас у Подгорици.

Конференцију су отворили предсједник Скупштине Црне Горе Иван Брајовић и министар вањских послова проф. др Срђан Дармановић, након чега су говорили министар културе Александар Богдановић, министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић и министар здравља др Кенан Храповић.

Предсједник Скупштине је почасним конзулима захвалио што своје вријеме, углед, познанства и ресурсе неуморно стављају у службу Црне Горе, уз увјерење да је „лијепо бити представник слободарске земље, чија хиљадугодишња историја, као и садашњост обавезују и служе на понос свима“.

У уводном обраћању министар Дармановић је нагласио важну улогу почасних конзула у позиционирању Црне Горе на свјетском тржишту као атрактивне инвестиционе и туристичке дестинације. Искористио је прилику да захвали почасним конзулима на посвећеном раду и доприносу ширењу дипломатске мреже Црне Горе. “Вјерујем да је наш заједнички циљ да представимо и промовишемо Црну Гору као модерну европску државу, динамичне економије и јединствених природних потенцијала“, казао је Дармановић. Нагласио је да црногорска дипломатија у значајној мјери доприноси привлачењу страних директних инвестиција и промоцији потенцијала црногорске економије, у циљу њене одрживе диверсификације и стабилног раста. Изразио је увјерење да ц́е конференција подстаћи снажење контаката, партнерстава и пословних прилика.

Министар културе Александар Богдановић је истакао да када узмемо у обзир да су кључни проблеми данашњег свијета узроковани анимозитетима који су настали врло трауматичним сучељавањима различитих култура, онда нам постаје јасно да се управо на пољу културе морају тражити рјешења за хармоничнијим развојем глобалних процеса. Оно што води ка тим рјешењима, а то је дијалог међу различитостима, може своју најзначајнију подршку наћи управо у ономе што доноси данашње информатичко доба, истакао је министар Богдановић. Захваљујући њему, малим културама проширене су могућности презентације својих аутентичних вриједности, чиме могу ефикасније утицати на отклањање стереотипа који их прате и који су, као што знамо, посљедица прије свега недовољне информисаности. Историја наших простора јесте историја сталног преплитања различитих култура. Тај континуитет је учинио да савремена Црна Гора може у свом историјском искуству препознати управо оно што савремени свијет поново покушава ставити у центар агенде свог будућег развоја. Јасно је да у њој посебно мјесто припада толеранцији и дијалогу, а култура, како историја показује, јесте поље на ком се то може најлакше и најефикасније остварити.

Министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић посебно се осврнуо на важност Програма економског држављанства. „Програм ће бити доступан за највише 2.000 најреферентнијих апликаната и то током ограниченог периода од три године. Ово је додатан механизам заштите, јер се Програм де факто доноси као „пилот“ чије ће се перформансе будно пратити током имплементације”. Министар Радуловић је истакао да ће се средства добијена овим Програмом усмјерити на развојне пројекте који треба да генеришу вишеструку корист по државу, од привредне активности током самог улагања преко запошљавања током, након улагања и на крају унапређења понуде и конкурентности свеукупне економије као крајњег циља. Из свега наведеног јасно је да су сви механизми управљања поступком додјеле држављанства у рукама Владе те да су критеријуму у предложеном моделу дефинисани тако да је сваки корак до краја транспарентан, што онемогућава било какав вид манипулације, закључио је министар Радуловић.

Министар здравља др Кенан Храповић казао је да је у црногорским здравственим одмаралиштима, према подацима Монстата, током прошле године остварено 223.000 ноћења домаћих и иностраних туриста који најчешће долазе из Норвешке, Холандије, Шведске и Њемачке. Храповић је посебно истакао компаративне предности здравственог туризма у Црној Гори а то су осим повољне географске позиције и климе, природни ресурси наше земље неопходни за развој здравственог туризма, као што су љековито блато, минерална вода и улцињски пијесак, који има биолошки активне минералне састојке. Црна Гора се може похвалити и квалификованим медицинским особљем, квалитетом медицинских услуга и конкурентним цијенама, закључио је Храповић.

На Трећој Конференцији која је окупила 40 почасних конзула, говорио је и градоначелник Подгорице др Иван Вуковић, а фокусу је била презентација актуелних пројеката и развојних приоритета наше државе, у циљу даљег јачања привредне и културне сарадње са земљама из којих долазе почасни конзули.