Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

МКУ

мку

Министарство културе

МКУ

Министарство културе

 

>

Скупштина Црне Горе усвојила Закон о измјени и допунама Закона о државним симболима и Дану државности Црне Горе

Скупштина Црне Горе усвојила Закон о измјени и допунама Закона о државним симболима и Дану државности Црне Горе
Датум објаве: 11.06.2019 09:20 | Аутор: Министарство културе

Испис Штампај страницу


Скупштина Црне Горе је на четвртој сједници Првог редовног засиједања усвојила Закон о измјени и допунама Закона о државним симболима и Дану државности Црне Горе.

Предлогом закона о измјенама и допунама Закона о државним симболима и Дану државности, спроведено је усаглашавање са Предлогом закона о избору, употреби и јавном истицању националних симбола. У том смислу, извршена је допуна прописа у односу на обавезу да се застава стално вије на објектима у којима су смјештени органи локалне самоуправе и јавне установе чији је оснивач држава односно општина. Такође, одредбе односног прописа су усаглашаване и са Законом о измјенама и допунама закона којима се прописују новчане казне за прекршаје.

У циљу додатног нормирања начина истицања, употребе, као и састава материјала државне заставе, а за потребе суштинског дефинисања симбола, прихваћен је амандман Законодавног одбора и приступљено је активностима на изради подзаконског акта који ће ближе третирати поменуте сегменте. У овом дијелу, пропис није уређивао бројна питања од значаја за државну заставу, као симбола који је нарочито био у фокусу јавности и око којег су се могла чути разна тумачења и импровизације.

Обавезом истицања државних симбола постиже се стандардизација и симболичка и идентитетска усаглашеност социо-културолошких оквира датог простора, његове традиције и историје, а тиме и поштовање Црне Горе и њених државних обиљежја. 

Унапријеђен је законодавни систем у смислу одговорности не само државних органа, већ и осталих субјеката, почев од органа локалне самоуправе, те јавних установа које је основала држава или пак локална самоуправа, али и одговорних политичара као представника грађана, до самих грађана. Дефинисањем садржаја и форми државних симбола користе се доминантни и аутентични мотиви, који су свим становницима Црне Горе једнако препознатљиви и једнако не угрожавају њихова национална, религијска или друга осјећања. Утврђивањем јасних смјерница за поштовање прописа у циљу изражавања припадности држави и поштовања државе, кроз поштовање њених државних симбола, створени су услови за прецизније нормирање у дијелу санкција за одређено непоштовање истог. 

На крају, подсјећамо да је Црна Гора држава свих грађана, без обзира на националност и вјероисповијест, те да је то кључни разлог зашто иста очекује од својих грађана да поштују њене симболе на начин који је одраз опште културе.